Deda Aca, komšija iz Milentijeve Zato što verujem da svi zaslužujemo bar jedan red, jedno zapisano sećanje.
Grešio sam mnogo Grešio sam mnogo, i sad mi je žao i što nisam više, i što nisam luđe jer, samo će gresi, kada budem pao biti samo moji – sve je drugo tuđe.
Svi moji poroci Razapet na lomači svih svojih poroka, gledam bledu sliku čoveka zaboravljenog između svetova. Istrošene usne kriju pogrešne reči, žene, i jecaju za oproštaj, a suze polomljenog pogleda znaju da je kraj. Tvoje reči urezane u svaku misao, i tvoje suze u noćima čaše bez dna, u kojima gasim ono malo od života što je ostalo. […]
