Žao mi je što mrzim Mrzim jutro. Zapravo mrzim sebe ako preživim tuđe noći, u tuđem umu. Ukus teških metala, i miris toksičnog otpada gomila se na duši. U nozdravama ukus pelina, na koži kandže kajanja. U vinu bio sam nedužan, ka vinu koračao začaran, od vina odlazio nepoznat. Bio sam borac, nekada, sudbinom izvajan, bio sam predan, nekada, ciljevima […]
Njeni dani Njeni prsti u mojim koracima prave promere teške. Njeni koraci u mojim bajkama kovu olovne stope. Moji snovi u njenim danima prave krugove prazne. Njene oči mom bespuću nude nadu.
Sećanje Noćas je tama u mom oku dah, I strah k’o smrt seća me na ljubav, U meni jeca tmina, gubi se dah, K’o nekad ona, u oku mi sija. Tama, Odraz njenog oka u mojoj dushi zveči. Voli je onaj, ko’ sam bio ja, I volim je sad, kao i svoj mrak.