Ovom prilikom želim da se zahvalim obećanoj zemlji Srbiji, nebeskom narodu i presvetim političarima na svemu što su učinili za mene, za nas, a pre svega za sebe.
Hvala Srbijo na svim poreskim i administrativnim olakšicama, subvencijama i beneficijama za razvoj malih i srednjih preduzeća. U poslednjih 8 godina, koliko sam u privatnom sektoru, svedok sam da nezadrživo srljamo u progres.
Hvala svim anonimnim junacima poreskih i drugih inspekcija na prijavama i dojavama, jer ono što nas ne uništi učiniće nas jačima, a jasno je da svi težimo tome. Težimo da budemo jači, bahatiji.
Hvala svim sokolim političarima, kaubojcima i indijancima, na pretnjama novinarima, jer novinari moraju da znaju gde je njihovo mesto u sistemu. Neki red mora da postoji. „Da se zna ko kosi, a ko vodu nosi“. Zamislite kada bi političari radili svoj posao? Mislim na posao za koji su legalno plaćeni.
Hvala Peričinim pulenima koji su hteli da nas kupe, u kešu. Imponuje mi, strašno mi imponuje.
Hvala svim ostalim dušebrižnicima koji su mi govorili: sine, pa tako se ne radi posao. Pos’o za po’so, ali tal je tal. Svi mi, je li, igramo u istom timu, sa istim ciljem. Ne.
Hvala gradonačelniku Niša, gospodinu profesoru dr Zoranu Perišiću na svim nepristrasnim tenderima za medije, jer „ako nisi za sebe, nisi ni za druge“. Uostalom, mi smo za vas ionako strani plaćenici. Istina je da ste vi, gospodo političari, pravi domaći izdajnici.
Svaka čast Perici, on je uspeo za samo 6 meseci da nam pošalje 2 inspekcije (finansijsku i poresku) i time pokaže kako je veliki borac za nezavisnost medija u Srbiji.
Hvala i laku noć.
Što bi naš dugogodišnji prijatelj, Roki Balboa rekao:
Ali nije stvar u tome koliko jako možeš da udariš. Bitno je koliko udaraca možeš da primiš i da nastaviš dalje. Koliko toga možeš da izdržiš i da nastaviš da ideš dalje. Tako se pobeđuje!
Tekst originalno napisan za Južne vesti.
