Sedimo u tišini. Zapravo sedim sâm.
Njen pogled me kida na delove,
dok u sebi pokušavam da suzdržim strah.
Srca otkucavaju u kontri iz dana u dan.
Mimoilazimo se pogledima u prolazu,
a život nam, iz inata, oduzima dah.
U tišini odzvanja svaki dan, dah i strah.
A mi samo, nemi, tonemo u mrak.
