Tvoje oči u meni bude izgubljeni život.
Tvoje usne ćute o svemu što sam ikada hteo da čujem.
Tvoj dodir skida svaku sumnju…patim.
I pravim se da ne znam zašto mučim i sebe i tebe.
Možda ne bi trebalo da pišem, pričam…
Možda bi jednostavno trebalo da me nema.
Tišina bi rekla svoje.
Napisano 26. novembra 2004. godine