Večeras sam star.
Nemam snage za razgovore, izgovore i prazne priče,
ni za žene bez imena koje jedna na drugu liče.
Slušam svoje ožiljke koji odjekuju u praznoj sobi.
I svaki umorni dah se pretvara u strah.
Zaskoče me sećanja u zaboravljenim ćoškovima besmisla,
gde nemi krik razuma drži gard naspram strahova.
Senke iza sklopljenih kapaka,
igre umornih duhova,
i moj prvi ples sa demonima.
