Bila si moj prijatelj,
saplitala i volela
gde god je tome bio red.
Valjda je to ta mladost,
i te mladosti događaja sled,
da budeš taj i tada, bled i k’o led.
Bili smo jaki,
za druge strani,
i uvek su nekima tamo
svitali bolji dani.
Oduzimala si dane i noći,
moje misli i sve što vredi,
i svaki trenutak sreće
pred tobom bi počeo da bledi.
I beše na duši ponoć,
borba između tebe, i tada nje,
i da nije tad ona, ti bi mi bila sve.
Dok senka predamnom korača,
i sve što nudi je greh,
ona mi pruža srce,
dok u ruci nudi mi smeh.
Voleo sam te nekad,
čak i danas mi kradeš noći,
ali protiv ljubavi njene,
eto, baš nikad nećeš moći.
Bio sam pijan, ne retko,
dok sam za svoju senku
u čaši čuvao mesto.
