Sanjao sam prvu simpatiju.
I prvu dečiju zaljubljenost.
I posvećenost. I bezbrižnost.
Sanjao sam, prvu ljubav.
Drugačije, ali volim te i sad.
Sanjao sam jedan rat.
Sa sobom, protiv sebe,
možda i sebi u inat.
Promiču žrtve pred san.
Sanjao sam izgubljene prijatelje,
mladost, bes, pogrešne reči i strah.
Svaki minut koji pamtim sa vama,
se pretvorio u mrak.
Sanjao sam i da umirem.
Nebrojeno i nedovoljno puta do sad.
Sanjao sam da letim.
Svaki let je bio sunovrat i pad.
Sanjao sam da znam put.
Bio sam sebičan i mlad.
Sanjao sam, da sam našao spas.
U poroku, smrti, u tišini,
dok u glavi vrištim na sav glas.
Sanjao sam da sam opet zaljubljen.
Budim se, borim se, ali gubim dah.
Izgubljen, ostavljen, zaboravljen i sam.
Svakog jutra ustajem umoran i star.
Teturam se kroz vreme i čekam,
da poslednje zrno napusti moj peščani sat.
