Postoje te hladne noći
u kojima vam se duša jezivo grči.
Teško dišeš,
kao da ne veruješ u sutra,
dok te svaki dah guši sve dublje.
U glavi odzvanja beskrajni rafal,
kao nêma pitanja koja ostaju u grlu.
Ne plačeš jer se plašiš krika
koji bi ti pokidao telo.
Ne želiš san,
jer ove noći nose mračne priče.
Zenice se šire do granice bola
u potrazi za tračkom svetlosti.
Sve što želim noćas je da budem sâm,
ostavljen i zaboravljen.
