Čudan osećaj Gubim se. Grizu me senke ljudske mržnje i ne daju mi da dišem. Gordim pogledima seju po mojoj duši rane koje ne zaceljuju. Reči ostaju prazne i ne dotiču me. Odavno sam im oprostio.
Bore na duši Đavolji dani su kročili u moj san. Mermerni pločnici tuđih sećanja odzvanjaju hladno u mojim grudima. Odavno me nije strah da koračam tvojim mračnim, polomljenim hodnicima, poderanim ljudskim borama. I šta sam ja, samo duša sapletenog čoveka, iskra u oku njenih sećanja.
Ona spava Gledao sam je dok spava, i pogledom upijao njenu ljubav. Nemirna mora na tvom licu bila su moja prva želja. Po prvi put sam želeo da sanjam, da se sa tvojim mirisom budim, a da sa tvojim dodirima zaspim. Moje misli su plesale sa tvojim očima, i šaputale na tvojim usnama. Tvoj peščani sat je […]
