Umoran je petak.
Umoran od pogleda, prekora i nadanja.
Umoran od pohvala.
Umoran od nas.
Plaši me taj sat koji u nama kuca.
Plaši me svaki mali početak i kraj,
ponedeljak i petak.
Već dugo sanjam jedan trenutak.
Trenutak u kome staje sve,
i nastaje apsolutna tišina i mrak.
Prestaju besana pitanja,
prestaju nadanja i kajanja,
prestaje juče, sutra i sad.
Nema lucidnih, dosadnih, pokvarenih.
I sviće potpuno novi dan, drugačiji od svih.
