Noć.
Mesečina pitka da vam otvara um
i čini se da po prvi put dišete punim plućima.
Nema senki ni šapata ponoćnih dokoličara.
Upijam duge korake zagledan u zvezdani vez
koji najavljuje bolje sutra.
Ja sam emotivni ratnik
čiji zubi grizu ljubav ukusom gorčine i greha.
I volim nju.
U meni tuge plameni vrište
i kidaju moje biće.
Kada slomljen sklopim oči,
čujem korake i mirne dodire.
Ona me ispija celim bićem
dok mi duga njenog pogleda
pokazuje zaboravljeni put.
Dobro je, i dalje sam tu, njen.
