Znam da grešim,
i moj bol sa tobom jeca,
i dalje se gušim u tišini mog besa.
Dan je dug,
tišina me guši,
nadam se da grešim,
i da k’o nekad gubim.
Dolazi taj dan,
lečim te u vinu,
tišina k’o strah,
reči sa mnom ginu.
Juče greške brojim,
Danas grehe praštam,
Sutra ako budem,
misliću da sanjam.
Tvoje brige zubi,
jedu me k’o dreka,
Tvoje mirne ćudi,
smire me k’o reka.
Zbog tebe sad jesam,
u meni je praznina,
kad sa tobom dišem,
zaboravljam vina.
Duša moja krv
sad u vinu traži,
a moja krv tebe,
čuva k’o na straži.
Pijem, znam da gubim,
i da zamnom jecaš,
Pijem jer bol krijem,
i duša mi puca.
