in Pišem

Neka druga jutra

I dalje te sanjam.

Dodir pod kojim trepere sazvežđa na tvom telu
u savršenom rasporedu mladeža,
i miris tvojih koraka u igri koju dobijaš.

Pitanjima prkosiš prstima na mojim usnama,
a poneki poljubac koji zaluta najbržu misao zaustavlja.

Žene pamtim po jutrima,
jer u noćima tražim samo zaborav.

Našu noć i dalje sebično čuvam
u zdravom ćošku razuma,
i ne znam da li se sećam ili sanjam.

Jer ovo su samo nasumični talasi
koji se u trenu razbijaju
o razuđene obale naših života,
i ostavljaju težak grč u stomaku
kome se u trzajima otimam.

Imaš svoje mišljenje na ovu temu?

Comment

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.