Noćas hodaš zaboravljenim hodnicima mojih nemira.
Tvoja senka okida mol u mojim mislima,
a srce treperi ritmom iluzija.
Kad kad me plaši tvoj miris
koji ostavlja trag u besanim noćima.
Arije nepoznatih strahova
blede pred tvojim očima,
a tvoj pogled oduzima dah
mojim snovima.
Jutrom se budim opijen noćima,
gledam u mutne zavese tuđih prozora,
i čekam jutro na tvojim grudima.
Svi moji snovi su samo deo tvog dodira.