in Pišem

Krivo mi je

Danas sam umro.

U sebi čuvao sam tuđe savete,
besmrtne pobede i sećanja slavna.

Danas ništa.

Niko.

Šator za dvoje i šuma.

I nada u malom.

I suza.

I seta.

I ljubavna priča koja guta prizore prazne.

Njeni topli prsti ljube me,
njene usne, modre, kaju se…

I da li smo bili,
I da li smo videli,
I da li smo ponosni.

Miriše plast, modrom senom jutrom okupan.

Imaš svoje mišljenje na ovu temu?

Comment

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.