Rakija, kafa sa ratlukom i kisela.
Zamrznuta, siva, umorna lica,
iscrpljena noćnim nemirima.
Potpuno nemi pogledi,
bez pitanja, bez života.
Od težine vazduha
ne čuje se muzika sa predratnog radija,
a svaki gutljaj otrova i mene otpija.
Bezuspešno pokušavam da se setim
raskrsnice bez povratka i pogrešnih odluka.
I noći koje su me potrošile
i dovele na ivicu razuma.
Već su sećanja izbledela,
ostaje vetar koji duva mojim mislima,
i pustinja.
Ništa ne osećam
sem nasukanog broda protraćenih emocija
na mojim grudima.
I jesenje, suvo lišće okupano mojim suzama.
Kasno je. Nema povratka.
