Kad odem, znaj da sam sâm sebe stigao,
i da sam jedino zbog tebe do danas opstao.
Kad odem, senke od kojih sam bežao
su konačno prekrile razum za koji sam se borio.
Kad odem, veruj mi da godinama nisam spavao,
da sam plakao i bezbroj puta do jutra umirao.
Kad odem, priznajem sve što ti nikad nisam rekao,
i svako „volim te“ koje sam prećutao.
Kad odem, pamti me dok prvo sunce ne rastera oblake
koje sam predugo za sobom vukao.
Kad odem, jedino od nas nisam odustao,
budi srećna, volim te, zato sam i nestao.
Kad odem, reći ćeš da sam sebičan, znam,
ali nemam više suza da ispune bezdan.
Kad odem, kasno je da bih se predao,
kasno da me dotakne bilo koji smisao.
Kad odem, već sam sreću potpuno istrošio,
ništa me ne dotiče, razum je utrnuo.
Kad odem, nijedan dan neće imati kraj i tvoj zagrljaj.
Kad odem umreću poslednji put, konačno,
sam i sebičan kao i život koji sam vodio.
