Bila jednom jedna žena,
moja želja za njom
ostala je nema.
Pitala me više puta,
za kojom mi srce luta.
Nisam smeo da joj priznam,
da je volim duže
nego što za sebe znam.
Recitovao sam stihove joj razne,
al’ su tuđe reči za nju bile prazne.
Desio se život. Postali smo stranci.
Život nas je držao da propisnoj distanci.
Ja sam živeo sâm. Dan za dan.
Sreo sam te oči jednog kišnog dana.
Sreo sam i osmeh poznat samo nama.
Priznao joj sve. Sa pedeset i dve.
Samo nije htela da me moli
da joj kažem da je volim.
