Predugo, i previše dobro se poznajemo,
toliko da noćima ukrštamo misli.
Pomislio bih nečujno,
ali tvoje môre razbija moj dah.
Dolaziš u talasima, kao plima,
ali odlaziš noseći svaki mir
za koji se borim.
Budiš me, i na javi,
i guraš me u ambis razornih osećanja.
Siguran sam da ćemo se sresti
na kraju jednog života
koji se bori da bude dostojan
svakog trenutka koji mu je na dlanu.
Da, već se znamo, i tvoje ime je smrt.
Odlicna!!!