Pospan sam.
Moj svet lebdi na bojama besmisla,
a um drhti pod smešnim senkama razuma.
Gubim dodir sa svojim mislima,
po razuđenim obalama dobrih namera.
Rasipam sećanja, udišem zaborav,
i kao nema kap, od straha ostajem zakopan.
Težak san ore po danima,
urezuje bore u bleda sećanja.
Potpuno nemoćan, na ivici shvatanja,
prihvatam iskorak u neki novi dan.
