Pamtim jednu Dunju.
Krupne zelene oči.
Galaksije u njenom pogledu.
Jednu zimu i svaku noć.
Prohladno jutro.
Na njenoj koži.
Sazvežđa mladeža.
Sneg na tabanima.
Vatru u grudima.
Osmeh.
I vetar pamtim.
Kosu na licu.
Usne bez boje.
I jedan crveni karmin.
I nemir. I spokoj.
U život zalutali.
Odbegli i izgubljeni.
Noću, u izmaglici razuma, nađeni.
Zima i dalje miriše na nju.