in Pišem |

Čudan osećaj

Gubim se.

Grizu me senke ljudske mržnje
i ne daju mi da dišem.

Gordim pogledima seju po mojoj duši
rane koje ne zaceljuju.

Reči ostaju prazne i ne dotiču me.

Odavno sam im oprostio.

Questions without answers are following me through the darkness of stupidity and ignorance of my existence on my way to innocence, truth... Whatever life is.

Published

Imaš svoje mišljenje na ovu temu?

Comment

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.