in Pišem, Pravim se pametan

Stvoreni smo i sve nam je dato da budemo jedinstveni, raličiti od svega viđenog i poznatog.

Zašto se onda, ciljano, pretvaramo u kopije jedni drugih, zašto više ne sanjamo, zašto ne maštamo, i zašto sve manje iskreno volimo jedni druge.

Zašto više ne živimo u svom svetu, po svojim pravilima, zašto nismo ispunjeni pozitivnim emocijama, zašto nam svaki dan nije drugačiji.

I sve što radimo, i kako živimo, postaje prosečno.

U kom ćošku razuma smo zaturili i zaboravili detinjstvo.

Postajemo šuplje, ispucane čaure kojima ubijamo sami sebe.

Odrastanje nije izgovor. I ne računa se pokušaj.

Opravdaj i pokaži sebi da si čovek, ustani i promeni svet.

Imaš svoje mišljenje na ovu temu?

Comment

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.