Gde putuju stari alamani,
dal’ i tamo broje im se dani,
dal’ im neko preslišava noći,
dok konobar zaborave toči.
Da li čeznu ili želja nema,
koja mora u toj čaši drema,
dal’ ih pamet s ovog sveta služi
il’ za takvu pamet niko ih ne duži.
Da li pamte izgubljene dane,
dal’ lutaju kroz sećanja mutna,
dal’ ih prate neke nove senke,
il’ sve grehe oproste im sutra.
Dal’ su našli izgubljeni san,
izgubljenu ljubav, izgubljeni dan.
Šta pričaju, s kim se druže i koje im piće služe.
