Kakav samotni plah,
njena sećanja,
trule u dahu
mojih nemira.
Nemiri retkih ugriza
dušu mi paraju rezom
koji njene brige
donosi zemlji.
I ko to kida moje nemoćno meso,
i grize dahom posmrtnim život u meni.
Ko se kaje zbog mojih podviga,
i ko daje moju dušu i moju na čast.
