Naš čovek. Ali u njemu i na njemu nema mnogo našeg, još manje čovečnog. Nažalost dosta čest tip.
Memories
Mostovi
Biti normalan
Nedostaje mi tišina
Od kad znam za sebe često razmišljam o smrti, ali ne kao o nečemu čega se plašim, ne u kontekstu vrednosti vremena koje nam je dato na Zemlji, o životu posle. Ne. Razmišljam o smrti kao odsustvu svega, apsolutnom zaustavljanju i snu bez snova, tišini i miru. Mrak. Tišina mi je nedostižna, a često preko […]