Ja i onaj što živi u meni. Sretnemo se ponekad lice u lice. Kao kad ugledaš nekog na ulici, pozdraviš se sa njim i rukuješ; poznaješ ga iz detinjstva, ali ne možeš da se setiš ko je i kako se zove.On se osmehuje i gleda te pravo u oči, pomalo prekorno.
– Sećaš li se ti mene? Ne, ne znaš ko sam – kaže on sa osmjekom, sa ironijom u glasu, ne puštajući tvoju ruku.
– Eh, kako ne bih znao! – otežeš ti zbunjen.A stvarno ne znaš i osećaš se nelagodno, dok brojiš mučne sekunde koji sporo prolaze.
~ Ivo Andrić
