Čekaj me i ja ću sigurno doći,
samo me čekaj dugo.
Čekaj me i kada žute kiše
noći ispune tugom.
Čekaj i kada vrućine zapeku,
i kada mećava briše,
čekaj i kada druge niko
ne bude čekao više.
Čekaj i kada pisma prestanu
stizati izdaleka.
Čekaj i kada čekanje dojadi
svakom koji čeka.
Čekaj me i ja ću sigurno doći.
Ne slušaj kada ti kažu
kako je vrijeme da zaboraviš,
i da te nade lažu.
Neka povjeruju sin i mati
da više ne postojim,
neka se tako umore čekati
i svi drugovi moji,
i gorko vino za moju dušu
nek piju kod ognjišta.
Čekaj. I nemoj sjesti snjima
i nemoj piti ništa.
Čekaj me i ja ću sigurno doći,
sve smrti me ubiti neće,
Nek rekne ko me čekao nije:
Taj je imao sreće!
Ko čekati ne zna, taj neće shvatiti,
niti će znati drugi
da si me spasila ti jedina
čekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo znat ćemo kako
preživjeh vatru kletu,
naprosto, ti si čekati znala
kao niko na svijetu.
~ Konstantin Simonov
